Ovo proleće i leto, mada je sezona počela vec početkom godine Srbi su napokon dočekali da vide na svom terenu velike bendove poput Iron Maiden, Chemical Brothers, Red Hot Chilly Peppers, Rolling Stones… Tu je bio i naravno nezaobilazni EXIT festival kao i koncert Zdravka Čolića na Marakani. Turisti su se pomamili, a Beogad je dobio nadimak New York in cheap. Ponekad se čini da kad poznati dolaze u Srbiju krenu svi od jednom, te Srbi ne mogu svima da priušte tradicionalno gostoprimstvo. Ali, čeka nas Guča u avgustu. Od kada je truba od narodnjačkog instrumenta prešla u instrument world music tipa za mali grad u Srbiji je svanulo. Do skorašnje neprijatelje sa svih meridijana udružili su srpski holesterol i hektolitri piva. Domaćini su povadili su rakiju iz podruma, kupus sa masnom svinjetinom se brižljivo čuva za goste, a i sve se više vodi računa o kvalitetu prasića koji će se naći na ražnju. Očišćena su i dvorišta da u njima može da kampuje što već broj šarenih stranaca. Veliki broj Slovenaca svake godine se zaputi da čuje te legendarne trube. Niko nije sasvim siguran da li iko od njih odgleda takmičenje, ali su svi sigurni da su šatroski trubački orkestri definitnivno prosperirali. A onda pre neku godinu u centru Lujbljane strane turiste na glavnom gradskom trgu zabavljaju crnpurasti duvači u trube iz Surdulice. Jeste da sviraju istih 5 pesama sa nezaobilaznim Otpisanima i Kalašnjikovim ako im se to učini dovoljno politički korektno. Za njih vize nisu predstavljale problem. To se nemože reći za običnu publiku koja nije umogućnosti da stigne na neki od koncerata koji se dešavaju samo u Sloveniji. Teško je dobiti vizu pa mnogi i ne pokušavaju. Čini mi se da je Slovenija svih ovih godina izgubila mnogo od koncertnog turizma jer je dobijanje vize dugotrajno i kompikovano te se mnogi fanovi na primer hm bendova ne odvaže da skoknu i vide neke od svojih idola koji ovih godina nisu svraćali do Srbije. Možda je za to najbolji pokazatelj koncert Marlin Manson na koji bi, tvrdim, došlo bar 5 autobusa iz Srbije samo kad bi se te vize lakše rešavale.
Ali dok ne budu vize ok, vidimo se mi negde u Srbiji, bila to Guča ili tradicionalni doček Nove Godine uz rakicu i ratluk. Shvatili su i Srbi šta je turizam te već na vreme spremaju zalihe.

Maja Pasuljević

Prevod komentarja:

Letošnjo pomlad in poletje (čeprav se je sezona začela že na začetku leta) so Srbi končno dočakali, da na svojem terenu vidijo velike bende, kot so Iron Maiden, Chemical Brothers, Red Hot Chill Peppers, Rolling Stones…Tu je bil seveda tudi obvezni EXIT festival, kot tudi koncert Zdravka Čolića na Marakani. Turisti so ponoreli, Beograd je dobil vzdevek New York In Cheap. Včasih se zdi, da ko se slavni odpravijo v Srbijo, to storijo vsi naenkrat in Srbi ne morejo vsem zagotoviti tradicionalnega gostoljubja. Ampak čaka nas Guča v avgustu. Od takrat ko je trobenta iz folk inštrumenta postala inštrument tipa world music za malo mesto, se je Srbiji “prikazala Marija”. Nedavne sovražnike z vseh koncev sta združila srbski holesterol in hektolitri piva. Gostitelji so iz kleti privlekli žganje, zelje z mastno svinjino skrbno čuvajo za goste, vse več pozornosti pa se posveča kakovosti odojkov, ki bodo končali na ražnju. Tudi dvorišča so počiščena, da v njih lahko kampira čim večje število pisanih tujcev. Vsako leto se veliko število Slovencev odpravi poslušat legendarne trobente. Nihče ni povsem prepričan, če si kdo od njih uspe pogledati tekmovanje do konca, vsi so prepričani, da so šotorski trubački orkestri definitivno prosperirali. In potem pred kakšnim letom v centru Ljubljane tuje turiste na glavnem mestnem trgu zabavajo temnopolti trubači iz Surdulice. Je pa res, da igrajo istih 5 pesmi z obveznimi Otpisanimi in Kalašnjikovim, če se jim to zazdi dovolj politično korektno. Oni z vizami niso imeli težav. Tega pa ne moremo reči za navadno občinstvo, ki si ne more privoščiti prihoda na katerega izmed koncertov, ki se dogajajo samo v Sloveniji. Težko je dobiti vizo in nekateri sploh ne poskušajo. Zdi se mi, da je Slovenija v teh letih imela veliko izgubo od koncertnega turizma, saj je pridobitev vize dolgotrajna in zapletena in se mnogi feni, npr. heavy metal bendov, ne zberejo dovolj poguma, da bi šli pogledat nekatere od svojih idolov, ki zadnja leta niso prihajali v Srbijo. Morda je za to najboljši pokazatelj Marilyn Manson, na katerega bi, po mojem prepričanju, prišlo vsaj pet avtobusov iz Srbije, ko bi se le te vize lažje reševale. Dokler pa vize ne bodo OK, se vidimo v Srbiji, pa naj bo to Guča ali tradicionalno silvestrovanje z žganjem in ratlukom. Tudi Srbi so ugotovili, kaj je to turizem in že pravi čas pripravljajo zaloge.

Maja Pasuljević